World of magic

Dobrodosli u svijet magije,misterije i paranormalnog.Nadam se da cete uzivati.

03.03.2008.

Što o misterijama misli Arthur C. Clarke:

TRI VRSTE ENIGMI
                 Misterije se pojavljuju
                 u toliko oblika i velicina da ih je gotovo nemoguce svrstati.
                 Jedan je koristan nacin taj da ih podijelimo i nazovemo
                 misterijama prve, druge i trece vrste
                 Misterija prve vrste je nešto što
                 nas nekoc krajnje zbunjivalo, ali je sada do kraja
                 protumaceno. U tu kategoriju idu gotovo sve prirodne pojave;
                 jedan od najpoznatijih i najljepših primjera je duga.
                 Prethistorijskom covjeku ona je jamacno ulijevala strah, cak
                 uzas. Nije je umio objasniti ni na koji nacin osim kao djelo
                 neke nadmocne inteligencije; procitajte u Knjizi postanka, kad
                 Jehova govori Noi (Nuh a.s.) da ce nebo obiljeziti svojim
                 znakom...Pravo objašnjenje duge moralo je price-kati
                 potvrdu Isaaca Newtona da je »bijela« svjetlost zapravo
                 mješavina svih boja koje se mogu odijeliti prizmom ili
                 kapljicama vode koje lebde na nebu...

                 Još vece strahopoštovanje od duge
                 izaziva aurora - polarno svjetlo i tek smo otkako je svanulo
                 svemirsko doba saznali da nastaje od elektricitetom nabijenih
                 cestica što ih izbacuje Sunce a Zemljino ih magnetsko polje
                 zadrzava u gornjim sloje-vima atmosfere. Još i sada valja
                 prouciti mnoge pojedinosti, ali u pogledu opcih principa
                 aurore nema više sumnje.Dakako - a to ce vam spremno
                 potvrditi svaki filozof - nijedno »objašnje-nje« nije konacno:
                 iza svake tajne krije se neka druga, još dublja. Raspršivanje
                 svjetla u spektar stvara dugu - ali što je svjetlost sama po
                 sebi?... Misterije druge vrste su nepoznanice koje još
                 jesu tajnovite, premda za neke slutimo odgovore. Cesto je
                 neprilika u tome što odgovora ima previše; bili bismo posve
                 zadovoljni s bilo kojim od njih, ali nam se svi cine
                 podjednako dobri. Najspektakular-niji suvremeni primjer je,
                 dakako, pojava NLO, za koju objašnjenja sezu od psi-hickih
                 manifestacija preko atmosferskih efekata do svemirskih brodova
                 iz drugih svjetova - i, da bi stvari bile još zamršenije,
                 lanac spremnih tumaca nize se od totalnih ludaka do trijeznih
                 znanstvenika.

                 Druga je tajna, koja ne pobuduje
                 takve strasti, velika morska zmija. Vecina bi zoologa posve
                 spremno priznala da golema neidentificirana morska bica mozda
                 postoje - i mozda su, kao u slucaju resoperke (coelacantha)
                 cak ostaci iz prethistorijskog doba. Ako još jesu prisutni,
                 jednog bismo dana to morali moci dokazati. Ako izuzmemo
                 zlu srecu, vecina se tajni druge vrste naposlje-tku riješi i
                 prelazi u one prve vrste. Kao svjedok takvog razvoja naš je
                 naraštaj imao najvecu srecu od svih dosadašnjih. Pronašli smo
                 odgovore na pitanja koja su progonila sva ranija doba - na
                 pitanja kojih su se rješenja nekoc cinila sasvim nemogucim...
                 Ipak, ima nekih tajni koje ce mozda zauvijek ostati tajne
                 druge vrste. To osobito vrijedi kad je rijec o povijesnim
                 dogadaji-ma; kad se dokazi jednom izgube ili unište, nema
                 nacina da ih obnovimo... Ako netko ne izmisli nacin kako da
                 gledamo u prošlost - što je krajnje nevjerojatno ali ne i
                 posve nemoguce - mozda ih nikad necemo saznati. Znanstve-nici
                 su sretniji od povjesnicara, jer priroda ne uništava dokaze;
                 sva pitanja koja postavljaju naposljetku dobiju
                 odgovor.Misterije trece vrste su najrjede i o njima se
                 moze vrlo malo reci; neki skeptici tvrde da one cak ni ne
                 postoje. To su pojave - ili dogadaji - koji se, cini se, ne
                 mogu racionalno protumaciti; u slucajevi-ma gdje kao
                 objašnjenja postoje teorije, ove su još fantasticnije od samih
                 »cinjenica«.Mozda je stopostotna tajna trece vrste nešto
                 tako strašno da je - cak i kad bi materijal postojao - covjek
                 radije ne bi upotrijebio u televizijskom programu. To je
                 neobican fenomen poznat kao spontano samozapaljenje.<BR>Ima
                 mnogo zabiljezenih slucajeva po-duprtih, kako se cini,
                 nepobitnim medicin-skim dokazima, da je ljudska tijela u vrlo
                 kratkom vremenu progutala strašna vruci-na koja je cesto
                 doslovno netaknutu ostavila okolinu, pa cak i odjecu zrtve!

                 Ljudsko tijelo obicno nije tek
                 tako lako sazeci; zapravo, potrebno je prilicno mnogo goriva
                 da bi se ono spalilo. Cini se da nema nacina da se ova tajna
                 ikad riješi bez mnogo više dokaza - a tko bi pozelio da ih
                 bude?Manje je zaprepaštujuca, premda pone-kad vrlo
                 zastrašujuca, misterija trece vrste Poltergeist (od njemackog
                 doslovno »bucan duh«). Premda treba kad su u pitanju
                 paranormalni fenomeni biti poprilicno skeptican, zato što
                 neobicne pojave zahtije-vaju i potvrde izvanredno visokog
                 standar-da, ipak ima upecatljivih dokaza da se mali predmeti
                 bez ikakva fizicka povoda mogu pomicati ili cak
                 materijalizirati. Iza te pojave najcešce negdje nalazimo neko
                 preosjetljivo mlado stvorenje i premda su mladi u pubertetu -
                 preosjetljivi ili ne - savršeno sposobni stvoriti pakao posve
                 neparanormalnim sredstvima, ta pojava - koja se uporno
                 pojavljuje u tolikim kultura-ma i kroz tolika razdoblja -
                 nagovještava da se neobicne stvari ipak dogadaju...Ništa
                 nije vaznije od uvjerljive demonstracije nekoga neobicnog
                 dogadaja izvan granica prihva-cene znanosti; upravo takvim
                 otkricima znanje napreduje. Medutim, sve dotle dok nema neke
                 prihvatljive teorije ili upotreblji-ve hipoteze koja bi pojavu
                 objasnila, mozemo o njoj reci malo što razborita. Malo što
                 frustrira više od izoliranih enigma koje, kako se cini, ne
                 dopuštaju nikakva racionalnog objašnjenja. Ako doista
                 postoje, tajne trece vrste brzo uznapreduju u tajne druge i
                 naposlje-tku u one prve vrste. Savršen primjer za to je
                 otkrice radioaktivnosti, pri kraju 19. stoljeca. Znanstvenike
                 s kraja viktorijanskog doba iznenadilo je otkrice da odredeni
                 sastojci urana neprekidno emitiraju energi-ju. To otkrice nije
                 bilo samo potpuno neocekivano, nego se i suprotstavljalo svemu
                 što je tada o fizici bilo poznato. Medutim, ubrzo su bile
                 utvrdene neprije-porne cinjenice, što je u vrlo kratko vrijeme
                 dovelo do prvoga pravog shvacanja atom-ske strukture.Nema
                 sumnje, svijet je tako neobicno i divno mjesto da ce zbilja
                 uvijek nadmašiti i najbujniju maštu; uvijek ce biti nepoznatih
                 stvari, a mozda i takvih koje ne mozemo spoznati.

                 Arthur C. Clarke